БАЊА ЛУКА, 18. октобра – Од усвајања Закона о стечају 2016. године до данас реструктурирана су четири предузећа и спасено око 600 радних мјеста, рекао је Слободан Зец, помоћник министра правде Републике Српске.
“Институт реструктурирања предузећа није био ни у стечајним законима европских земаља”, рекао је Зец у писаном интервјуу за “Независне новине”.
Говорећи о новом Закону о ликвидационом поступку, Зец је рекао да је то наставак стечајне реформе те да је циљ био скраћење поступка, смањење његових трошкова и да се једним законом регулише тај поступак, с обзиром на то да је она била регулисана кроз више закона.
“Овим законом уведен је институт скраћеног поступка ликвидације, што представља врсту редовног ликвидационог поступка, а даје могућност привредним субјектима, који могу измирити обавезе, да по скраћеном поступку и уз минималне трошкове заврше ликвидацију”, рекао је Зец.
НН: Недавно је усвојен Закон о ликвидационом поступку. Колико ће он растеретити судове у Републици Српској и да ли постоје процјене колико ће бити скраћено трајање ликвидационог поступка?
ЗЕЦ: Закон о ликвидационом поступку Републике Српске је наставак стечајне реформе. Разлози за доношење новог Закона о ликвидационом поступку су поједностављење и скраћење поступка, смањење његових трошкова те потреба да се једним законом регулише ликвидациони поступак, с обзиром на то да је до сада ликвидација била регулисана кроз више закона. Ликвидација привредних субјеката који покрећу ликвидациони поступак, а могу испунити законом прописане услове, биће завршена у периоду од 30 до 60 дана. Оваквим законом значајно ће се смањити оптерећеност судова. Неће бити дуготрајних судских рочишта, смањује се број процедура које су захтијевале дужи ток поступака, а све у сврху максималног убрзања поступака. Важно је напоменути да је најзначајнији институт, који представља новину када је у питању ликвидациони поступак, скраћени добровољни ликвидациони поступак, по којем ће он бити окончан у периоду од 30 до 60 дана и који ће коштати око 300 КМ.
НН: Има ли процјена колико су до сада трајали ови поступци и ко је био најслабија карика у свему томе?
ЗЕЦ: По старом закону ликвидациони поступци су у просјеку трајали и до годину дана. Период трајања је диктирала сложеност предмета. По новом закону, тај рок је значајно скраћен и убрзан, чиме ће се прије свега растеретити судови Републике Српске.
НН: Новине у Закону о ликвидационом поступку у односу на онај из 2002. године се односе и на уновчење имовине у поступку. О чему се заправо ради и у чему је суштина те новине?
ЗЕЦ: И стари закон је предвиђао уновчење имовине у ликвидационом поступку уколико је било потребно да се намире повјериоци. Новим законом су сада прописани услови уновчавања имовине јер су се раније примјењивале одредбе Закона о извршном поступку те Закона о стечајном поступку (стари закони из 2002). Овим законом уведен је институт скраћеног поступка ликвидације, што представља врсту редовног ликвидационог поступка, а даје могућност привредним субјектима који могу измирити обавезе да по скраћеном поступку и уз минималне трошкове заврше ликвидацију. Такви привредни субјекти не морају пролазити кроз редовни поступак.
НН: Закон о ликвидационом поступку на одређени начин је дио стечајне реформе. Законом о стечају, усвојеним 2016. године, уведен је и институт реструктурирања предузећа. Колико се тај институт примјењује и сматрате ли да је била грешка што га није било раније с обзиром на то да је био далеко већи број стечајних поступака?
ЗЕЦ: У пријашњем закону из 2002. године није било института финансијског и оперативног реструктурирања. Због тога је током реформе стечајног законодавства којег спроводи Министарство правде Републике Српске уз техничку подршку ИФЦ, дио Групације Свјетске банке кроз “Програм рјешавања питања дугова и престанка пословања у БиХ”, а уз подршку Амбасаде Швајцарске у БиХ, уведен тај институт у циљу спасавања и очувања предузећа те радних мјеста. Тако су од усвајања Закона о стечају 2016. године до данас реструктурирана четири предузећа, током чега је спасено око 600 радних мјеста. Морам напоменути да поменути институт није био ни у стечајним законима европских земаља.
