БАЊА ЛУКА, 11. јануар – Министар трговине и туризма Републике Српске Сузана Гашић истакла је да је туристичке капацитете у Српској лани посјетило 50-60 одсто домаћих туриста у односу на годину раније и најавила за 2021, у зависности од епидемиолошке ситуације, креирање мјера које би хотелијерима и привредним субјектима из сектора туризма и угоститељства омогућиле оптималан наставак рада.

“Покушаћемо у овој години са бројним удружењима и свјетским партнерима који дјелују на територији Српске креирати мјере које ће помоћи хотелијерима, али и свим осталим привредним субјектима у области туризма и угоститељства да стану на ноге и када прође пандемија вируса корона наставе са својом активношћу на најбољи могући начин”, рекла је Гашићева у интервјуу Срни.

Она је констатовала да су ресори којима се бави ово министарство у протеклом периоду претрпјели највећу штету због пандемије и додала да извјештаји Свјетске туристичке организације, према свим показатељима, говоре о томе да су хотелијери и сви други субјекти који пружају услуге смјештаја највише погођени пандемијом.

ФОКУС НА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊУ ПОСТОЈЕЋЕ СИТУАЦИЈЕ

“Имајући у виду да је епидемиолошка ситуација непредвидива и не знамо шта нас чека у овој години, фокус активности смо усмјерили ка превазилажењу ситуације у којој се налазимо. Још се не може говорити о санирању посљедица јер је још у току борба са пандемијом и штетом коју трпе привредни субјекти”, рекла је Гашићева.

Она је подсјетила да је Влада Српска у протеклом периоду донијела низ мјера у намјери да помогне привредним субјетима у превазилажењу постојеће ситуације.

Гашићева је као примјер неких од најконкретнијих параметара губитака усљед пандемије навела боравишну таксу, која је у 2019. наплаћена у висини од око 1,6 милиона КМ, а у прошлој години, закључно са новембром, око 950.000 КМ.

“Ова наплата боравишне таксе резултат је наше кампање `Доживи Српску`, коју смо спроводили прошле године, те туристичких ваучера који су реализовани у нашим туристичким објектима”, рекла је она.

ОСЈЕТАН ПАД ДОЛАЗАКА ТУРИСТА

Говорећи о сектору туризма, Гашићева је навела да Српска “није у толиком минусу”, како је то наговјештавала ситуација са пандемијом у марту и априлу.

“У овом тренутку можемо говорити о неких 50 до 60 одсто посјета (домаћих) туриста нашим туристичким капацитетима у 2020. у односу на годину раније, а када је ријеч о страним туристима – то је на нивоу од око 10 одсто од оног у 2019”, каже она.

У првом налету пандемије било је потпуног затварања граница, што је узроковало недолазак страних туриста. Како су се епидемиолошке мјере мијењале, почели су долазити страни туристи, и то највише из региона, односно из Србије и Хрватске, те нешто словеначких туриста.

Гашићева је истакла потребу опреза у вези са предвиђањима о стању у туризму у 2021. години.

“На нама је да процијенимо на који начин можемо помоћи нашим привредним субјетима да одрже пословање, као и да сви радимо да пандемија што брже прође, након чега можемо бити фокусирани на опоравак. Позвала бих грађане да се придржавају свих прописаних епидемиолошких мјера, посебно у вријеме празника, које би требали прославити у кругу породице”, нагласила је Гашићева.

ОЗБИЉНЕ ГУБИТКЕ ТРПИ И ТРГОВИНА

Гашићева је истакла и да је сектор трговине погођен пандемијом вируса корона.

Она је подсјетила да је на почетку епидемије регистрован већи промет у трговини, имајући у виду да су људи били уплашени и стварали залихе код куће, али је на крају тог периода увиђено по пресјеку стања да је ријеч углавном о основним животним намирницама које су интензивније набављане у кратком периоду.

Гашићева је рекла да је, послије тог периода, дошло до пада и трговина је почела трпјети озбиљне губитке, па су регистровани случајеви затварања одређених, посебно мањих радњи.

“У наредном периоду надамо се смиривању постојеће ситуације, што ће допринијети развоју ове дјелатности јер сада имамо смањење обима трговања зато што су људи фокусирани на нестабилну ситуацију и задовољавање основних потреба”, нагласила је Гашићева.

Она је указала да је Влада Српске, ради заштите трговинских дјелатности и грађана, доносила уредбе којима је утицала и на формирање цијена нафтних деривата.