МАТЕЈ САВИЋ: Почела офанзива из Сарајева на надлежности Републике Српске

БАЊА ЛУКА, 14. јула – Фундаментална питања у вези са праксом Уставног суда БиХ, положајем високог представника, а посебно тенденцијама политичких представника Бошњака и проблемом тумачења Устава БиХ могу се уоквирити једино у ситуацију сукоба политичког волунтаризма и нормативног, правног, оквира у БиХ. Свима је јасно да се ђаво крије у малим стварима. И то и јесте највећи проблем наше збиље, јер када се саберу на једно мјесто све ове мале ствари, ђаво долази по своје! А то је оно са чиме се Република Српска суочава у смислу заштите (не)уставности пред Уставним судом БиХ од Дејтона до данас, каже проф. др Матеј Савић, члан Политичког савјета ДЕМОС-а.

Према његовим ријечима, посебно је симптоматична чињеница, а што је и одраз реалног стања ствари, да смо до сада по парламентарном мандату, односно сазиву имали у просјеку један до два  захтјева за оцјену уставности аката Народне скупштине на годишњем нивоу.

”Међутим, у десетом сазиву, од 2018. године, до сада их је било 20. Томе када додамо блокирање закона због виталног националног интереса и захтјеве, који су били поднесени Уставном суду Републике Српске, јасно се види да су бошњачки политички представници у волунтаристичкој политичкој офанзиви. Офанзиви с циљем докидања државотворности, дејтонског статуса и надлежности Републике Српске.

Нажалост, у БиХ тренутна ситуација, проузрокована оваквим дјеловањем из Сарајева, дошла је до тачке кључања. Како видите расплет?

-Ова питања, односно тенденције, представљају изазов правној науци и правним вриједностима, јер се директно политичким волунтаризмом покушава урушити поредак који је тешком муком успостављен Дејтонским мировним споразумом. Те тенденције, видљиве у произвољним и једностраним преводима одредаба Дејтонског мировног споразума, насилним доношењем законских, а затим и подзаконских аката на нивоу БиХ, паушалним интерпретацијама анекса споразума су наша стварност. Да ствар још буде гора, ми немамо у БиХ још увијек један јединствен и аутентичан текст Устава према којем би се требали понашати. Не постоји уставни акт са бројем службеног гласила на који би се требали позвати и ово је супротно не само правној доктрини и свему ономе што се учи на факултетима, већ и здравом разуму.

У више наврата сте тврдили да је превасходни разлог за све ово може пронаћи у циљевима политичког Сарајева, тачније бошњачких политичких представника, који уз подршку једног дијела међународне заједнице од самог почетка желе направити БиХ према својој мјери?

-Јасно је било, још од 1995. године, а посебно од 2000. године да они желе БиХ начинити грађанском државом и себе устоличити као доминантни, односно већински народ. На путу остварења тог циља, уз помоћ странаца, потпуно су обесмислили правну науку, правну етику, праксу и све оне темељне вриједности и принципе према којима би правници, а и политичари морали поступати. Ово је, ништа друго до par excellence примјер сукоба фактичког и нормативног.

Шта то конкретно значи?

Да сада пређемо на конкретне ствари. Чланом VI Устава БиХ дефинисан је статус, састав и надлежност Уставног суда БиХ. Уставни суд БиХ је једина државна институција у Европи коју чине страни држављани, односно судије странци. Иако је истом одредбом Устава БиХ предвиђено да ће се начин избора судија уредити посебним законом, до данас то није урађено, упркос иницијативама из Републике Српске. С друге стране, Уставни суд је већину кључних одлука усвојио већином пет према четири, при чему је већина судија из БиХ била прегласана. Надлежност, односно јурисдикција Уставног суда је јасно дефинисана у члану VI/3 Устава БиХ. Међутим, суд је одавно изашао изван предвиђених оквира, при чему је произвољно регулисао надлежност, положај судија, процедуре…

И све претходно наведено не би било толико спорно да не постоји проблем у вези са праксом суда?

-Уставни суд у континуитету доноси противрјечне одлуке и на тај начин, поништавајући сопствену праксу, заправо урушава цјелокупни државноправни поредак. На овај начин, највиша институција Дејтонске БиХ, која има примарни задатак заштите уставности, директно подрива владавину права, а према захтјевима бошњачких политичких представника. Ја мислим да је ово јединствен случај у цивилизованом свијету да се кроз спрегу институција, на овај начин покушава прекројити цјелокупни државноправни поредак. Ово је изузетно тешка реалност да институције поретка нападају исти тај поредак на основу којег постоје.

Велики проблем представља и ситуација у вези са аутентичним текстом Дејтонског мировног споразума и, наравно Устава БиХ?

-Тренутно се највише користи произвољни превод који је доступан на страници Уставног суда БиХ. Међутим, у погледу тог текста постоји много проблема, а на тај текст, као „формалну верзију“ Уставни суд БиХ се већ годинама реферише.  Када узмемо у обзир све претходно наведено, није ни чудо што Бањалука и Сарајево егзистирају у два различита универзума. Сарајево, односно бошњачки политички представници читају и тумаче оно што желе, док Република Српска и њени представници покушавају да сачувају оно што пише.