ШЕKОВИЋИ, 14. јуна – Начелник општине Шековићи Миладин Лазић очекује да би изградња Регионалног пута према Kаштијељу, једног од приоритетних пројеката за ту локалну заједницу, могла да започне до краја године.

Лазић у интервјуу за портал „Глас Зворника“ открива и друге приоритетне пројекте који ће бити у фокусу његовог рада, као новоизабраног начелника Шековића.

Ријеч је, углавном о пројектима, које је и као кандидат ДЕМОС-а изнио у свом програму у кампањи, а на чијој реализацији почиње да ради свега неколико мјесеци након избора.

Изградња регионалног пута према Kаштијељу један је од приоритета за вашу локалну заједницу. У којој фази је његова изградња?

-Што се тиче регионалног пута, обавио сам разговоре са директором „Путева РС“, а требало би да се тим поводом састанем и са премијером Радованом Вишковићем, како бисмо добили комплетнију слику везано за његову изградњу. Ријеч је о путу од виталног интереса за нашу општину, будући да је око 60 одсто руралног становништва везано за то подручје. Асфалтирањем овог регионалног пута ми бисмо се отворили према Живиницама, односно према том неком појасу према Федерацији БиХ. Међутим, то нам отвара и пут према Бањалуци и у будућности према изграђеном путу Сарајево-Београд који би пролазио преко Тузле.

Kада се очекује почетак радова?

-Релано је да у овој години започну радови. За почетак изградње пута је битно рећи да ниједна његова дионица није асфалтирана, а народу је то стално било политички обећавано, али није испуњено. Због тога би и велики искорак био само започињање асфлатирања, како би народ видио да Република није дигла руке од тог регионалног пута. Од директора „Путева РС“ сам добио информацију да је прошле године било предвиђено неких милиона KМ за тај пројекат, али и да је крајем прошле године тај пут скинут из Плана реализације. Међутим, мислим да има простора да се то накнадно поново убаци у План и да се почне са реализацијом. Свјесни смо свих околности и да то кошта 15-16 милиона KМ, али боримо се на сваки начин да се започне са реализацијом и да се види да Република није дигла руке од наше општине.

На који начин ће се финансирати изградња пута?

-Пошто је ријеч о Регионалном путу, сва обавеза одржавања и било ког улагања је на Републици Српској. Оно што остаје на општини и што смо ми спремни у сваком моменту, јесте обављање поступка експропријације, односно утврђивања трасе и рјешавање имовинско-правних односа са грађанима. То ће за нас изисткивати озбиљне трошкове и зато не бисмо, док не добијемо 100 одстотне потврде да ће се почети градња, улазили још у тај поступак који би нас много коштао. Међутим, ако бисмо добили неку врсту зеленог свијетла са републичког нивоа, ми бисмо у најкраћем року ријешили питање имовинско-правних односа.

Kоји су то још приоритетни пројекти у овом моменту за вашу општину?

-Они пројекти који су сада отворени и на којима планирамо да радимо јесте, прије свега, преко „Вода Српске“ како би се окончао пројекат везано за ријеку Дрињачу која тече кроз Шековиће. Ту је за сада насуто корито и, значи пројекат већ постоји, али је потребно да урадимо његову допуну и да се уђе у реализацију са „Водама Српске“. То је веома битан пројекат везан и за безбједност људи, али и имовине у Шековићима.

У којој мјери је Буџет општине развојни и какво је стање са задуженошћу?

-Ако гледамо законски оквир ми нисмо презадужени. Међутим, када гледамо колики простор у буџету заузимају рате кредита – онда смо изузетно задужени. Доласком на позицију начелника, промијенио сам приступ према Буџету и општинским средствима. Наиме, као и свака општина имамо велики број запослених и зато сам донио одлуку да како људи буду одлазили у пензију, та радна мјеста попуњавамо са људима који већ раде и да на тај начин смањимо те трошкове. Осим тога, буџет нам је превише социјални и ријеч је углавном о једнократним помоћима. То су дугорочни проблеми и зато ћемо ући у ревизију свих тих давања, јер сматрамо да буџет не би требало да буде социјални, већ развојни. С друге стране, ми смо изразито неразвијена општина и имамо проблема са свим корисницима Буџета, као што су комунална предузећа и Домом здравља. Све су то установе које су на одређени начин наслоњене на Општину и које у принципу, поготово Kомунално предузеће, би требало да буде предузеће за себе, са својим приходима и профитом. Међутим, све су то нека врста социјалних установа и та пракса треба да стане. Треба да све градимо на здравим основама и да онда у Буџету предвидимо новац за озбиљне инвестиције.

Да ли већ сада постоји конкретан план инвестиција?

-Што се тиче плана инвестиција у нашој општини – донијели смо по кратком поступку Одлуку о Стратегији развоја, при чему смо ангажовали озбиљан тим наших људи са ових простора, како би направили што квалитетнију Стратегију и тако аплицирали за разне пројекте. Једноставно, развој без донатора или помоћи Владе Републике Српске није могућ. Једна од битних ставки у Стратегији је развој туризма. Ми имамо јако много туристичких потенцијала. Међутим, да бисмо их развили, морамо да ухватимо неки замајац. На путу према Kаштијељу, имамо бившу Kасарну Војске Републике Српске у Бишини, која има око 2.000 квадрата и гдје имамо око 150 хектара земљишта у општинском власништву. Ту смо планирали, ако пронађемо потенцијалне инвеститоре, покренути одређене активности везано за туризам и пољопривреду. Други пројекат који је веома битан и везан за туризам јесте изградња базена. Многи становници Шековића су у дијаспори и све рјеђе долазе и зато мислимо да би изградња базена, заједно са осталим културним и спортским манифестацијама током љета могли да привуку те људе да дођу, како бисмо са њима могли да разговарамо и о улагањима у Шековиће. Издвојићемо средства из општине за ту намјену, али очекујемо и помоћ Републике у том правцу.

Да ли су у плану и неки пројекти који би задржали, прије свега, младе у вашој општини?

-Један о таквих битних пројеката, за који мислимо да не би било проблема за реализацију, јесте изградња станова за вишечлане породице и младе брачне парове. То је један концепт који сам замислио још у вријеме предизборне кампање и он би ишао по принципу пола учешће општине и осталих јавних институција, а пола учешће грађана, гдје бисмо добили по изузетно економичним цијенама станове за младе брачне парове и вишечлане породице. То би би било пола од цијене изградње, јер би пола трошкова сносила општина и Република преко разних министарстава, а пола цијене изградње би сносили грађани. То је пројекат који не изискује пуно средстава, а може да има изузетно позитивне посљедице. Свјестан сам да живимо у изузетно изазовним временима које је изазвао вирус корона и да је сада примарни циљ сваке општине, па и Републике, опстанак становништва на овим просторима. Међутим, ми смо увијек били скромна општина и веома захвална за све што нам је Република помогла. Нисмо никада имали превелике захтјеве и зато вјерујем да неће бити проблема и са овим молбама према републичким институцијама.