БАЊА ЛУКА, 30. маја – Надамо се да ће за туристичке ваучере бити велика заинтересованост. То до сада заиста показује и чињеница да код нас у Министарству нон-стоп звоне телефони, од првог дана приче о ваучерима.

Рекла је то у интервјуу за “Независне новине” Сузана Гашић, министар трговине и туризма Републике Српске, која потврђује да грађани позиве упућују и другим министарствима која су на било који начин у вези са причом о ваучерима.

“Такође, из Туристичке организације преплављени су упитима, позивима. Прво ћемо ићи на дистрибуцију неких 10.000 до 20.000 ваучера па ћемо видјети у зависности од заинтересованости како ће даље тећи реализација пројекта”, казала је Гашићева.

НН: Kад ће бити расписан јавни позив за угоститеље и туристичке агенције заинтересоване за учешће у пројекту туристичких ваучера?

ГАШИЋ: Врло брзо. Неки састанци су већ одржани. Развијају се апликације. Желимо да се путем апликације, путем интернета, хотелијери и заинтересовани за пружање услуга смјештаја пријаве. У наредних неколико дана можемо очекивати да ће бити доступна апликација путем које ће они моћи аплицирати.

НН: Тек након тога иде јавни позив за грађане?

ГАШИЋ: Јесте. То нам је намјера, да грађани знају у којим услужним капацитетима могу да резервишу свој смјештај.

НН: Али план је да се ваучери могу користити већ од 15. јуна. Хоће ли се моћи све стићи до тада, треба да се распише један јавни позив па други јавни позив?

ГАШИЋ: Цијенимо да ће, што се тиче расписивања јавног позива, то ићи поприлично брзо. Управо зато смо усмјерили пријаву привредних субјеката, односно пружалаца услуга смјештаја да иде путем интернета. Провјера података и провјера испуњености услова ће ићи релативно брзо. Тако да можемо до 10. до 12. јуна већ имати одређене привредне субјекте. И за грађане ће бити остављена могућност пријаве путем интернета. Покушаћемо и са хотелијерима да договоримо да и они сами пруже могућност да попуне апликацију за грађане како би то ишло брже. Ту остављамо неког простора и за грађане. Мислим да људима још треба мало времена да сами издефинишу неке ствари, да размисле о томе јесу ли спремни да иду на одмор. Ми смо ради да пружимо што прије ту могућност. Наравно да смо свјесни кратких рокова, али и неких размишљања наших грађана – да виде у ком смјеру ће они планирати своје одморе. Тако да вјерујем да ће се то моћи реализовати на најбољи начин.

НН: Шта мислите, када ће бити искориштен први ваучер?

ГАШИЋ: Па, било би незахвално цијенити.

НН: Хоће ли то бити у јуну?

ГАШИЋ: Мислим да хоће.

НН: Да ли је, по Вашем мишљењу, сложена сама процедура у вези са ваучерима, али и критеријумима које треба да испунимо како бисмо их искористили, у смислу – три ноћења, само доручак и тако даље?

ГАШИЋ: Првобитна намјера расписивања овог пројекта јесте и била да се помогне привредницима и области туризма у Републици Српској. Тако да то треба да буде нека синергија и оне користи коју привредник може да оствари и неке врсте помоћи грађанима да се у неком дијелу субвенционира њихов одмор. Мислим да процедура није толико компликована, двије су опције остављене – да ли краћи период одмора – три ноћи, или четири. Уколико се неко одлучи за четири или више, могу да се користе два ваучера. Вјерујем да аплицирање неће бити толико компликовано ни ономе ко први пут уђе у апликацију, јер ће се попуњавати буквално основни подаци: име, презиме, број личне карте, евентуално серијски број резервације смјештаја…

НН: Зашто су прављена та ограничења у смислу, рецимо, три ноћења?

ГАШИЋ: Управо зато да би се ишло на помоћ привреди. Искрено говорећи, ако бисмо омогућили да се сама услуга смјештаја исфинансира из тог ваучера од 100 марака, опет ту не можемо видјети никакву помоћ привреди. Наравно, свако ко оде, мора и ручати, појести неки сладолед, попити кафу… Да нико погрешно не схвати, сви ми, кад одемо на одмор, поред самог смјештаја потрошимо још нешто. У протеклом периоду показало се да људи заиста иду на одморе, тако да смо само хтјели на овај начин и искористили ову прилику да тај новац који би потрошили можда негдје у иностранству, заинтересовани људи потроше у Српској и допринесу помоћи у сегменту туризма.

НН: Имате ли процјене колико би ваучера могло бити искориштено?

ГАШИЋ: Надамо се да ће бити велика заинтересованост. То до сада заиста показује и чињеница да код нас у Министарству нон-стоп звоне телефони, од првог дана приче о ваучерима. У другим министарствима, која су било како повезана, исто тако – људи и код њих траже информације о томе. Такође, из Туристичке организације преплављени су упитима, позивима. Прво ћемо ићи на дистрибуцију неких 10.000 до 20.000 ваучера, па ћемо видјети у зависности од заинтересованости како ће даље тећи реализација пројекта.

НН: Kада је ова области у питању, синдикалци кажу да је без посла остало највише трговаца и угоститеља. Kаквим подацима Ви располажете?

ГАШИЋ: Званични подаци, које ми имамо, показују да је, од 19. марта до 19. маја, око 600 људи из сегмента туризма и угоститељства остало без посла. Подаци се односе на оне који су били запослени на неодређено вријеме. Истек уговора на одређено вријеме не сматра се отказом. Тако да, према званичним подацима, и није било масовног отпуштања ако погледамо наше окружење.

НН: Број туристичких посјета значајно је опао. Имамо ли прелиминарне процјене колико ће износити губитак у области туризма?

ГАШИЋ: Имамо показатеље за март, који говоре да је у другој половини тог мјесеца забиљежено 55 одсто мање ноћења те 65 одсто мање долазака. За април, за област хотелијерства и туризма, можемо рећи о проценту од 100 одсто. У хотелима није било туриста, није било ни кретања нашег становништва, а и границе су биле затворене.

НН: Штета ће бити сигурно мјерена у стотинама милиона?

ГАШИЋ: Сигурно. Неке конкретније податке ћемо добити у наредном периоду.

НН: На који начин свако од нас може, као грађанин, да утиче како би се ситуација поправила?

ГАШИЋ: Прије свега, обраћајући пажњу на наше. Kупујмо домаће, одмор проводимо у Републици Српској, али на прво мјесто бих ставила заиста поштовање свих хигијенско-епидемиолошких препорука Института за јавно здравство РС.

НН: Поскупио је одређени број прехрамбених артикала у Српској у априлу у односу на март. Чека ли нас врућа јесен када је о корекцијама цијена ријеч?

ГАШИЋ: Сматрамо да можда и не, с обзиром на то да проток робе и услуга иде уредно, нисмо имали забиљежене неке озбиљне компликације и поремећаје на тржишту. Засад још јесте на снази Уредба о ограничењу маржи, коју је донијела Влада РС, на приједлог Министарства. Видјећемо како ће се ситуација развијати и у окружењу. Тако ћемо се и ми понашати у складу с тим.

НН: Хоће ли марже трајно бити ограничене за прометнике нафтним дериватима или само док траје ванредна ситуација?

ГАШИЋ: Процјене радимо на дневном нивоу. Такође ћемо пратити окружење, не желимо да искачемо из неких оквира. Желимо да пратимо ситуацију како ће се кретати у нашем окружењу.