МАГЛАЈ, 13. МАРТА – Предсједник ДЕМОС-а Недељко Чубриловић рекао је да ће институције Српске наћи начина да се реализује неки од пројеката који су од значаја за српске повратнике у федералну општину Маглај.
Чубриловић се данас у засеоку Црнојевићи састао са српским повратницима у Маглај, који су га упознали о проблемима са којима се суочавају и потребним инфраструктурним пројектима.
Он је рекао новинарима да су њихови захтјеви реални и рационални и да се нада да ће се путем Републичког секретаријата за расељена лица и миграције наћи начина да се неки од тих пројеката реализују.
“Овим људима свака посјета из Републике Српске много значи. Они са својим комшијама Хрватима и Бошњацима имају коректну комуникацију и сарадњу, али се може уочити да су чисто српска насеља запостављена и то каже и предсједник Мјесне заједнице који је Хрват, али разложно говори о тим проблемима”, рекао је Чубриловић.
Предсједник Мјесне заједнице Радојчићи Маринко Келавић рекао је да су пројекти за српске повратнике већ припремљени, а ријеч је о реконструкцији два водовода, уличне расвјете, изградњи два локална пута и објекта у којем ће се окупљати, а за шта је потребно око 200.000 КМ.
“Надам се да ће од овог састанка бити користи за српске повратнике који су закинути. Њихов повратак федералне власти, од локалног до виших нивоа, нису пратиле или не прате у одговарајућој мјери”, рекао је Келавић.
Он је указао и на потребу пољопривредних подстицаја с обзиром да имају велике површине квалитетне обрадиве земље.
Мјештанин Црнојевића Нико Тргић, који је и члан Мјесне заједнице Радојчићи, указао је на потребу унапређења око 400 метара путне инфраструктуре, постављање јавне расвјете и помоћи у пољопривредној механизацији за око 20 мјештана од пријератних 180.
“Међунационални односи са комшијама Хрватима и Бошњацима су коректни”, рекао је Тргић, који се у Црнојевића вратио 2001. године и био иницијатор повратка.
Он је изразио жаљење што поједини његови сународници одлучују да продају своју дједовину у бесцјење.
Ненад Кршић, који је једини Србин запослен у Општинској управи Маглај, гдје ради на пословима подршке повратницима, каже да је повратак Срба почео 1999. године, али да није био одржив.
“Због проблема са запошљавањем већина становништва се одселило”, рекао је Кршић.
Он је подсјетио да је прије 1992. године око 90 одсто становништва радило у Фабрици целулозе и папира “Натронка”, у којој Срби нису могли да раде након што је приватизована.
У засеок Црнојевићи вратило се око 20 српских породица. Да у овом мјесту Срби имају дубоке корјене указује и неколико камених споменика на локалном гробљу, за које мјештани кажу да датирају још од прије пет вијекова.