БАРА ЛУКА, 9. јануара – Одлука Уставног суда БиХ да по други пут прогласи неуставним 9. јануар није утицала на прославу Дана Републике Српске. Уставни суд није рекао да РС нема право на свој дан, каже у интервјуу за Српскаинфо предсједник Народне скупштине Републике Српске и лидер Демократског савеза (ДЕМОС) Недељко Чубриловић.

– Припрема за обиљежавање Дана Републике одвијала се уобичајено, као и претходних година, и сигурно је да ће и овај пут бити у центру пажње Дан РС, 9. јануар. Сигурно је да ће грађани и ово обиљежавање памтити као посебан, свој дан, да ће га доживјети као дан када је рођена Српска – каже Чубриловић.

Уставни суд је поништио дио закона о Дану РС, Народна скупштина треба да нађе неку врсту рјешења. Да ли већ постоје неки приједлози? Да ли се плашите неке нове истраге Тужилаштва БиХ?

Закон није поништен. Поништена је једна алинеја једог члана. То може да се регулише и одлукама Владе. Нема разлога да се плашимо ни да придајемо значај томе.

Будући да у БиХ очигледно никада неће бити договора о заједничким празницима, због чега је проблем да свако пусти свакога да слави оно што жели?

Примјетили сте да РС ником не оспорава обиљежавање датума за које мисли да су важни за ентитет, за одређену заједницу, за народ. Једино се Републици Српској оспорава датум њеног рођења. Али, немојте бити сигурни да у БиХ неће доћи једном до коначног договора око неких заједничких вриједности. То сигурно због грађана треба урадити и треба што прије да престанемо да губимо вријеме на ствари које ама баш никаквог утицаја немају на живот људи, на будућност. Треба да се окрећемо неким другим вриједностима, а не да споримо једни другима и најбаналније ствари.

Да ли је Народна скупштина у 2019. била мјесто истинског парламентарног живота Српске или само мјесто политичког, а у посљедње вријеме нажалост и физичких, сукоба власти и опозиције, гдје треба и гдје не треба?

Баш тако. Гдје треба и гдје не треба. Чини се да превише демократије има и у самом парламенту, или смо накарадно схватили демократске процесе. Увијек наглашавам да је ово још процес демократизације нашег друштва. Сигурно да 27 година није довољно дуг период како бисмо научили да живимо демократију. Овдје се више злоупотребљава демократја него што се користи право. Свако има право да изрази свој став и мислим да се у руководству НСРС трудимо да сваком дамо могућност да то уради.

А када је ријеч о инцидентним ситуацијама, од тога нису имуни ни парламетни земаља које стотинама година живе у демократском амбијенту. Надам се да се то више неће понављати, јер заиста у парламенту све политичке опције могу да заступају ставове на начин како они мисле да је најбоље. Али, свакако није дозвољено физичко и психичко малтретирање.

Ако говоримо конкретно о посљедњој посебној сједницу, одмах на њеном почетку било је јасно да се жели инцидент. Могли смо и другачије као руководство да реагујемо, али би ушли у неке друге, много веће проблеме. Најважније је да је Народна скупштина урадила планирани посао. Све сједнице, а имали смо их 15 у 2019, одрађене су на најбољи могући начин и ниједна тема није остала необрађена.

Кажете да сте могли да реагујете на други начин. Вама често спочитавају да не користите пословничке могућности одузимања ријечи, чак и удаљавања са сједнице појединих посланика који ометају сједницу. Зашто то није рађено?

То говоре они који не познају Пословник. Да би се некоме одузела ријеч, он мора да заиста пређе границу. Имате прво опомене, и на овој сједници су изречене по двије. Тек послије тога слиједи одузимање ријечи и удаљавање са сједнице. Посланику Драшку Станивуковићу је на крају одузета ријеч.

Није било разлога за његово удаљавање са сједнице?

Сада из ове позиције могу рећи да је то било за удаљавање, али ушли бисмо у другу врсту проблема. Не желим никога да износимо из сале, хоћу да посланици схвате да уживају пуну демократију, али да не смију да малтретирају друге људе. Да ли ће се неко дозвати, схватити озбиљност ситуације или позиције коју имају у друштву, на њима је да оцијене.

Како смо сазнали, у ДНС планирају да покрену иницијативу за Вашу смјену с мјеста предсједника Народне скупштине. Да ли имате сазнања о томе и како то коментаришете?

Неважна је евентуална иницијатива оних који нису гласали ни за избор предсједника Народне скупштине.

Да ли је Влада Српске оправдала очекивања или сматрате да су потребне још неке персоналне промјене?

Свједоци сте да смо као странка замијенили свог министра. Мислим да је нађено боље рјешење. Ако гледате нормативно, Влада је испунила све своје обавезе. Ту се мисли на реализацију буџета, на измирење обавеза. С те стране се може констатовати да је Влада успјешно обавила свој посао. Сигурно је да се могло више. Недостају нам у одређеним областима инвестиције, већи послови, могућност за отварање више радних мјеста. Недостаје стварање амбијета да људи почну оптимистично да гледају на своју будућност овдје и на организацију државе. Сигурно да је неформирање Савјета министара БиХ цијелу протеклу годину био посебан проблем за БиХ, али се свакако одразило и на рад Владе РС, јер је имала блокаде код доношења појединих одлука за неке пројекте. За очекивати је да ће се одређена стабилизација постићи формирањем новог Савјета министара.

Како сада коментаришете Програм реформи? Да ли он води БиХ у НАТО, како је тврдила опозиција, или је на нивоу БиХ промовисао војну неутралност на којој инсистира Српска?

Прво полазим од тога да је документ представио човјек који је добио највеће повјерење грађана Републике Српске. Зашто бисмо вјеровали више неким порталима који нису баш наклоњени РС и коментарима који долазе с те стране, него ономе ко представља РС у Предсједништву? Предсједништво једино може да донесе ту одлуку и постигнут је консензус око тог документа. Консензус у оквиру Предсједништва, консензус са НАТО и на крају ту су земље Квинте, које су имале свој утицај на цијели процес.

Иза Демоса, чији сте предсједник, прва је година постојања. Шта сте до сада урадили? Рекли сте да имате 10.000 активних чланова?

Веома смо задовољни организацијом странке. Успјели смо да организујемо одборе на цијелом простору РС, имамо доста чланова, веома активних и веома много интересовања за догађања унутар Демократског савеза и од стране оних који нису наши чланови, него желе да буду сарадници, можда су потенцијални чланови, а вјероватно јесу наши гласачи. Послије свих турбулентних дешавања, посебно у нашој бившој политичкој опцији, мислим да смо на вријеме схватили одређене поруке и повукли прави потез. Немамо разлога ни за чим да жалимо.

Шта је кључна политичка порука Демоса за јавност?

Ми ћемо се политички профилисати тако што ћемо заступати да све политичке странке раде на ставу да имамо више разумијевања, да смо спремни на компомисе. Да тражимо заједничка рјешења, а не разлике које ће нас међусобно удаљавати. Наш основни мото и принцип је да се вежемо за људе који су доказани у својим пословима, у својим срединама, препознатљиви по професионалном раду, по односу према свом окружењу, комшијама. Ту је и реални сектор, који је окосница за очување, прије свега, становништва на овим просторима, за бољи привредни амбијент. Желимо да створимо услове за више оптимизма грађана. То су у начелу довољно широка поља на којима треба да се ради, не само најуже руководство Демоса, него сви чланови.

Који би изборни резултат у октобру био задовољавајући за Демос?

Не бисмо требали да имао мање одборника по локалним заједницама него сада, а имамо их 67. Сваки резултат који буде изнад тога је за нас задовољавајући.