БАЊАЛУКА, 28. ФЕБРУАРА – Република Српска је трајна историјска, правна и политичка категорија и носилац суверенитета на унутрашњем плану, а дијелом и међународног суверенитета и новим уставном не би могла да прихвати умањење своје државотворности, изјавио је Срни професор уставног права Миле Дмичић поводом 32 године од доношења Устава Српске.
Дмичић је истакао да је 28. фебруара 1992. године тадашња Скупштина српског народа БиХ донијела Устав Српске с основним циљем успостављања темеља уставног, правног и политичког система и поретка.
“Устав је донесен на основу Декларације о проглашењу Републике српског народа у БиХ, од 9. јануара 1992. године, у којој је, поред осталог, наведено да је српски народ принуђен да брани своју слободу, сувереност, статус конститутивног народа, достојанство и будућност”, подсјетио је Дмичић.
Он је додао да је истовремено донесен и уставни закон за провођење Устава Републике Српске, којим је одређено да се доношења одговарајућих закона и других прописа Српске примјењују закони и други прописи СФРЈ и СР БиХ који су у сагласности са Уставом и који нису у супротности са другим прописима које је донијела Скупштина српског народа у БиХ, односно Народна скуштина.
Преузимањем прописа СФРЈ и СР БиХ, каже он, створен је правни основ за функционисање правног система у Републици Српској.
Дмичић је навео да Устав припада југословенској и континентално-европској правној традицији и, по својој структури, уставним рјешењима и начину изражавања одговара стварности енитета и права у њему.
Он је напоменуо да је Република Српска, у континуитету остваривања своје организације, функционисања и изградње уставног, правног и политичког система, прилагођавала уставна рјешења у складу са релевантним међународним и европским стандардима и вриједностима.
“То је чињено с циљем успостављања и остваривања најбољих рјешења уз упоредне вриједности и најприхватљивијих институционалних и легислативних рјешења и обезбјеђивања њене пуне политичке, привредне и социјалне стабилности”, навео је Дмичић.
Посебно је, како је нагласио, значајна усаглашеност Устава Српске са Дејтонским мировним споразумом, као међународним актом, односно Анексом 4 – Уставом БиХ, као његовим саставним дијелом.
“Република Српска је, као један од два равноправна ентитета у БиХ, према Уставу јединствен, недјељив и равноправан уставноправни ентитет као конститутивна и државотворна јединица у оквиру БиХ који самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, а њена територија је јединствена, недјељива и неотуђива”, навео је Дмичић.
Дмичић је подсјетио да Устав мијењан и допуњаван 17 пута, са 122 амандмана, чији тако велики број указује да је уставни систем Републике Српске значајно реформисан, а приближавање броја амандмана броју чланова изворног уставног текста значајно отежава његово тумачење и примјену.
“Посебан проблем је у томе што су различити субјекти учествовали у изради амандама, будући да је њихов значајан дио наметнуо високи представник, што је утицало на неуједначеност уставног текста и недовољну јасноћу и прецизност појединих уставних рјешења”, појаснио је професор Дмичић.
Дмичић сматра да је у садашњим условима, приступање уставним промјенама или доношењу новог устава ограничено с обзиром на то да ће Вијеће народа, односно представници појединих клубова и конститутивних народа у њему, највјероватније изразити директно неприхватање или условљавање, односно блокирање из политичких и других разлога.
Нови устав Српске, сматра, могуће је очекивати тек када политичке прилике то допусте и када за приступање и његово доношење постоји најшира подршка свих оних који ће живјети под тим Уставом.
Према његовим ријечима, његово доношење треба да прође најшире укључивање и јавну расправу како би се добио Устав који ће припадати породици демократских и модерних уставноправних система и бити најелитнији дио и наше политичке и правне традиције.
“Нови Устав могао би бити израз референдумског одлучивања, пуне сагласности и консезуса, уз најшире учешће свих у Републици Српској. Република Српска не може да прихвати умањење своје аутономије, статуса и државотворности, као нит укидање ентитета, унитаризацију државне заједнице и централизацију њене власти, а посебно стварање само једног државотворног народа у БиХ”, рекао је Дмичић.
Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
