ДОБОЈ, 17. јула – Реструктурисање се успјешно приводи крају. На вријеме исплаћују све обавезе према радницима, држави и добављачима. Посјете свјетски јаким економијама отварају нове могућности за ово предузеће када је у питању обнова и модернизација.
План је да заједно са Владом Републике Српске почну дугоочекивану обнову жељезнице.
Слађан Јовић, генерални директор “Жељезница Републике Српске” на челу ове компаније је 19 мјесеци. Иза себе има дугогодишње искуство у јавним институцијама и предузећима града Добоја, због чега се успјешно носи и храбро хвата у коштац са свим изазовима управљања великим предузећем као што су “Жељезнице РС”.
Колики је изазов бити први човјек “Жељезница Републике Српске”?
У протеклом периоду увјерио сам се, према очекивањима, да је ријеч о изузетно сложеном, великом и озбиљном пословном систему. Да би се руководило жељезницом неопходна је огромна одговорност, менаџерске способности, свакодневно максимално ангажовање, огромна енергија и превасходно воља и жеља за позитивним резултатима. Добро сам упознао проблеме и тешкоће жељезнице, али се и увјерио да су највећа вриједност овог система жељезничари, који одговорно, професионално и вриједно извршавају све постављене задатке. Циљ је да “Жељезнице Републике Српске” у наредном периоду буду модерније и ефикасније, да нам пруге буду боље, а на њима нови, бржи и љепши возови. Да буде више путника и робе у нашим возовима, да приходи буду већи, а онда ће и стандард наших радника бити виши, а жељезничари задовољнији.
У процесу реструктурисања успјешно су завршене многе битне ствари, вишак радника представљао је један од већих проблема?
У току поступка реструктурисања “Жељезница Републике Српске” ниједан радник није отпуштен, нити проглашен технолошким вишком и на то сам веома поносан. Запослени који су у претходном периоду напустили предузеће, учинили су то добровољним одласком, уз споразумни прекид радног односа и отпремнине, путем пријаве на интерне огласе предузећа те природним одливом радне снаге, односно пензионисањем. У протеклом периоду смо путем Јавног огласа примили 80 радника, недостајућег и неопходног извршног особља. Такође, у наредном периоду потребно нам је још радне снаге на извршним пословима. Ту прије свега мислим на машиновође, отправнике возова, пружне раднике, браваре, профиле занимања који су неопходни жељезници, а до којих је данас тешко доћи. Предузимамо и неопходне активности како би поред броја, и структура запослених била оптимална и на адекватан начин задоволјила потребе предузећа. Настојимо да свакодневним залагањем стварамо услове за далји раст превоза роба, развој и унапређење предузећа, те болји амбијент у коме ће запослени бити задоволјни и одговорно извршавати своје радне задатке.
Шта је планирано у погледу успостављања сарадње између Аустријских државних железница и “Жељезница Република Српске”?
Имали смо част и задовољство да посјетимо државну жељезницу Аустрије, чије је руководство изразило интересовање и спремност да у будућности остваримо сарадњу и будемо потенцијални партнери у реализацији унапређења жељезничког сектора у Републици Српској. Заједно са министром саобраћаја и веза Недељком Чубриловићем у Аустрији смо договорили значајне кораке како би у наредном периоду реализовали договоре када је у питању ремонт и оправка теретних и путничких кола Жељезница Аустрије у нашим радионицама у Приједору, Бањалуци и Добоју. С тим у вези формирамо стручне тимове који ће извршити неопходне анализе како би прецизно сагледали најприхватљивије начине и могућности за припрему и реализацију планираних активности.
Кинеска међународна жељезничка компанија је заинтересована за модернизацију “Жељезница Републике Српске”, шта то конкретно подразумијева?
Крајем маја ове године у посјети државним жељезницама Кине боравио сам као члан делегације испред Републике Српске, коју је предводио министар саобраћаја и веза Недељко Чубриловић. У Кини смо анализирали наше потребе у оквиру обнављања инфраструктурних, возних и вучених капацитета у наредном периоду. Жељезничка инфраструктура, механизација за њено одржавање, возна средства за теретни и путнички саобраћај, те радионице, као значајни сегменти у области функционисања жељезнице, условлјавају и сам начин обезбјеђивања адекватних модела финансирања на чему и радимо. Све заједно одредиће и динамику модернизације “Желјезница Републике Српске”. За почетак, план нам је да од Јошавке према Приједору урадимо крак те жељезничке мреже. То подразумијева комплетну реконструкцију доњег и горњег строја пруге. Кроз одређене пројекте неопходна је свакако сарадња са федералним жељезницама. На нивоу БиХ и Србије министри Форто и Весић су потписали меморандум о обнови жељезничке пруге од Добоја, Тузле и Зворника према Београду. Вјерујем да ће у том погледу у наредном периоду на подручју пруга којима газдују “Жељезнице РС” доћи до значајнијег улагања, тако да можемо очекивати и квалитетнију услугу у железничком превозу.
Каква је ситуација са путним прелазима на пругама?
Унапређење, модернизацију и подизање вишег нивоа безбједности на путним прелазима, реализујемо у складу са финансијским могућностима и планом активности на повећању безбједности одвијања друмског и жељезничког саобраћаја преко путних прелаза. У претходних десетак година у подизање нивоа безбједности и осигурање путних прелаза уложено је нешто више од 4,5 милиона КМ. Будућом обновом жељезничке инфраструктуре кроз планиране пројекте, наставићемо и са даљом модернизацијом путних прелаза. Од укупно 246 путних прелаза 38 је обезбијеђено сигнално сигурносном опремом, од чега 25 свјетлосном и звучном сигнализацијом и полубраницима и 208 путних прелаза осигураних саобраћајним знаковима на путу и троуглом прегледности. У циљу повећања нивоа безбједности на путним прелазима, неопходна је свакако и већа ангажованост и сарадња, како локалних заједница кроз које пролази пруга, тако и управљача пута. У општинама и градовима кроз које пролази железничка пруга неопходно је смањити број неусловних путних прелаза, односно довести их на прописно растојање између два узастопна путна прелаза које не може бити мање од 2.000 метара.
До када ће бити завршено реструктурисање ЖРС и шта ће то значити за предузеће?
Сам процес реструктурисања био је изузетно сложен и подразумијевао је доношење и провођење изузетно значајних одлука, промјена, као и законом прописаних активности, које нису зависиле само од “Жељезница Републике Српске”, те је у складу с тим и продужетак рока до краја 2024. године оправдан, што је и потврђено од стране Свјетске банке. Реструктуирање је започето 2018. године, те је у складу са потребама продужено, а рок за завршетак је крај 2024. године. Све што су биле наше обавезе, ми смо успјешно завршили. Скупштина акционара која је одржана крајем јуна, усвојила је све финансијске извјештаје и донијела неопходне одлуке, тако да до почетка септембра очекујемо да ће се извршити и конверзија дуга у капитал, како би спремни дочекали 2025. годину. Организовани као холдинг наредне године са зависним предузећима за инфраструктуру, превоз путника и превоз робе, заједно са ресорним министарством и Владом РС идемо ка реализацији зацтраног плана, да у наредном периоду будемо здраво, модернизовано и самоодрживо предузеће.
Какав је потенцијал Мокре Горе, односно Шарганске осмице?
Значајан свакако. У претходном периоду је доста урађено, да би се створили неопходни услови који Вишеград данас повезују са Мокром Гором. Полазећи од значаја ревитализације развојног пројекта саме обнове ускотрачне пруге, као и поновног успоставлјања жељезничког саобраћаја, “Желјезнице Републике Српске” имају чврсте и јасне намјере да у складу са својим могућностима у наредном периоду улажу у узану пругу као и пратеће објекте, уз сарадњу са локалним заједницама, Владом Републике Српске и Србије и Србија Возом. Функционисање жељезничког саобраћаја ускотрачном пругом од Мокре Горе до Вишеграда, свакако је од великог туристичког значаја и важан пројекат у оквиру успоставлјања будућих железничких веза Републике Српске и Републике Србије.
Гдје се налазе ”Жељезнице Републике Српске” у односу на европске, свјетске?
“Жељезнице Републике Српске” су на нивоу железница окружења, ту прије свега мислим на Жељезнице ФБиХ. Свједоци смо да у Србији држава издваја огромна средства за улагање у жељезничку инфраструктуру, за изградњу нових пруга и набавку нових путничких гарнитура за превоз путника. Прави примјер је жељезничка инфраструктура и превоз путника од Београда, Новог Сада до Суботице који је на свјетском нивоу. Сматрамо да је дошло вријеме да се и код нас крене у сличне велике пројекте. Планирали смо набавку путничких гарнитура како би били конкуренти свим осталим жељезницама, а нашу услугу јавног превоза подигли на виши ниво. Морамо да будемо истрајни у томе и да заједно са Владом РС уз неопходна финансијска средства, уђемо у процес модернизације жељезнице, обнављање пруга и набавку нових возова. Неопходно је да желјезнички саобраћај као најпоузданији, најповолјнији и еколошки најприхватлјивији вид транспорта који је на услузи привреди и грађанима, кроз реформе које пролази у оквиру пројекта реструктурисања у наредном периоду буде модернизован.