БАЊА ЛУKА, 9. мај – Изградња мини хидроцентрала у Републици Српској доноси корист само појединцима и интересним групама које их граде, док је корист грађана и шире заједнице минорна, упозорила је данас замјеник предсједника ДЕМОС-а Споменка Стевановић.

Стевановићева је истакла да најављена изградња бројних мини хидроцентрала нема никакво рационално објашњење, јер учествују у укупној производњи електричне енергије у размјеру од само два до 3,5 одсто.

“Процес планирања, пројектовања, изградње и коришћења мини хидроцентрала је на штету животне средине и против интереса локалног становништва. Наставак изградње тих објеката довео би до озбиљне деградације животне средине на бројним локацијама у Српској”, упозорила је Стевановићева, која је шеф Kлуба посланика Демоса у Народној скупштини.

То би, додаје, значило и ускраћивање права грађанима Српске да користе природне вриједности које имају.

“Студија урађена на Шумарском факултету Универзитета у Београду о теми мини хидроцентрала деривационог типа, приказује да је у САД од 1973. до 2017. године уклоњено 1.100 малих брана и ослобођено 242.000 километара водотока углавном из еколошких разлога”, подсјетила је Стевановићева.

Она је изјавила Срни да је у Њемачкој изграђено 7.300 мини хидроцентрала, које дају свега 0,06 одсто електричне енергије са тешким посљедицама по живи свијет акватичних еко система.

“Румунија је суспендовала изградње више стотина мини хидроцентрала у заштићеним природним подручјима на Kарпатима. Одлуком француске Владе срушене су четири бране на Лоари између 1998. и 2005. године”, рекла је Стевановићева.

Она је нагласила да је више од 4.000 становника Пала недавно потисало петицију против изградње мини хидроцентрале на ријеци Прачи, додајући како је то оправдана реакција, јер су њени потписници у прилици да виде на бројним другим мјестима посљедице неадекватне реализације оваквих пројеката.

Истакла је и примјер помора рибе у ријецу Дрињачи, на којој је изграђена мини хидроцентрала.

“Дрињача, некада једна од најчистијих ријека у Републици Српској, сада је великим дијелом уништена, а каменита обала је претворена у муљ. Потпуно ми је разумљиво зашто становници Пала то не желе у својој локалној заједници”, напоменула је Стевановићева.

Она је подсјетила да у еколошкој дозволи за градњу малих хидроцентрала, коју издаје Министарство урбанизма, просторног уређења и грађевинарства Републике Српске стоји да је неопходно обезбједити гарантовани еколошки прихватљив проток воде.

“Међутим, у пракси имамо другачије призоре”, нагласила је Стевановићева.

Она је додала да у случају ријеке Дрињаче са удружењем рибара закључен уговор о заштити и очувању рибљег фонда, у коме су одређени износ и рок за плаћање накнаде за порибљавање, али да то није испоштовано.

“Дошло је до масовног помора рибе. Дрињача је некада била природно мрјестилиште липљана и младице, али то више није”, упозорила је Стевановићева.

Она је истакла да је на примјеру Дрињаче био евидентан проблем у раду Kомисије за концесије, као и у раду инспектора, који нису адекватно одреаговали.

“Генеза проблема са мини хидроцентралама у Републици Српској је у одлукама Владе Републике Српске из 2006. године на чијем челу је био Перо Букејловић. Букејловић је нашао за сходно да подијели огроман број концесија, па чак и у Националном парку Сутјеска. Сви премијери ће остати упамћени по нечему, а Влада Пере Букејловића по овим одлукама, које су донесене на самом крају мандата”, рекла је Стевановићева.

Она је напоменула да је Република Српска богата чистим планинским ријакама, које би могле бити огроман туристички потенцијал, а не полигон за уништавање.

“Влада Републике Српске би требала одржати тематску сједницу по овом питању. Мора се сагледати и анализирати постојеће стање, заузети јединствен став и коначно јасно и гласно рећи колику имамо штету, а колику корист од мини хидроцентрала. Мислим да Српска од њих има минорну корис и немјерљиво велику штету”, поручила је Стевановићева.