СУЗАНА ГАШИЋ: Из године у годину све више туриста у Српској, бањски комплекси најпосјећенији

БАЊА ЛУКА, 1. јануара – Сузана Гашић, министар трговине и туризма Републике Српске осврнула се на актуелне приоритете Министарства трговине и туризма, планове за унапређење туристичке понуде Републике Српске као и брендирање и промоцију домаћих производа.

На функцију министра трговине и туризма сте званично именовани у септембру ове године, што је скоро годину дана након формирања актуелног сазива Владе РС. Како оцјењујете досадашње одлуке Владе РС које су у вези са ресором којим тренутно управљате?

Као министар трговине и туризма имала сам обавезу да испоштујем Програм рада Министарства који је усвојен за 2019. годину. Било је заиста много активности које је Министарство успјешно реализовало и могу потврдити да су све активности, које су биле предвиђене Програмом рада, и урађене. Програм рада Министарства за 2020. годину биће усклађен са Програмом економских реформи Републике Српске који је усвојен на приједлог Владе. Активности Министарства ће бити усмјерене на наставак даље промоције домаћих производа и кампању „Наше је боље“, издавање билтена „Најбоље из Српске“, унапређење туристичке дјелатности и промоције туристичке понуде и потенцијала Републике Српске у свијету, реализацију активности са удружењима за заштиту потрошача с циљем остваривања већег степена заштите потрошачких права, као и на друге активности из ресорне надлежности.

Који су актуелни приоритети Министарства трговине и туризма? Шта сте препознали као лимитирајуће факторе за амбициознији развој трговине и туризма у РС?

Приоритети Министарства односе се на остваривање квалитетног законског оквира за даљи развој области трговине, туризма и угоститељства у Републици Српској. Министарство је у 2019. години приступило доношењу новог Закона о трговини како би се додатно унаприједила права и обавезе у области трговине у Републици Српској. Новим Законом предвиђене су новине у дијелу који се односи на подизање квалитета пружања шпедитерских услуга, јер се уводи полагање испита за обављање шпедитерских послова. Прописано је да се, поред забране продаје алкохолних пића, лицима млађим од 18 година забрањује и продаја дувана и дуванских производа. Законом је детаљније уређена и продаја на Интернету, као и остали облици продаје на даљину. Прописано је и да ће Министарство од трговаца прикупљати податке о цијенама, залихама, маржи и друге податке ради иницирања и праћења ефеката мјера економске политике у области тржишта и трговине и мјера унапређења трговине.

У току је израда Закона о посредовању у промету непокретности којим ће први пут бити регулисана област прометовања непокретности у Републици Српској. Законом ће се обезбиједити виши степен заштите права у коришћењу услуга посредника у промету и закупу непокретности. Поред тога, омогућиће се и јачање конкурентности привредних субјеката у сектору услуга, као и сузбијање сиве економије. Министарство прати ситуацију на терену и у складу с потребама, како пословне заједнице, тако и потрошача, приступаће даљем унапређењу ових области кроз законске и подзаконске акте.

Какви су планови за унапређење туристичке понуде РС? Колико томе могу да допринесу обуке туристичких водича у Српској?

Министарство је у прошлој години започело активности на додјељивању статуса туристичког мјеста градовима у Републици Српској и до сада су туристичким мјестима проглашени Бањалука, Источно Сарајево и Требиње. Главни циљ је унапређење туристичке понуде и успостављање центара који ће имати улогу покретача туристичког развоја у Републици Српској. У наредном периоду и друга мјеста, која буду испуњавала критеријуме прописане Законом о туризму, стећи ће овај статус и тако додатно унаприједити своје туристичке капацитете. Да би туристичка понуда била представљена на одговарајући начин, веома је важно да имамо обучене туристичке водиче у локалним заједницама. Будући да је препозната потреба за кадровима у овом сегменту туризма, Министарство редовно организује обуке за полагање испита за стицање звања туристичког водича. Обука је организована и у овој години и очекујемо да ускоро добијемо групу нових лиценцираних туристичких водича за подручје Републике Српске. Ове године је највише заинтересованих кандидата за стицање звања туристичког водича било из Бањалуке и Требиња, а управо су ово градови који су туристички најпосјећенији сваке године.

Шта је, по Вашој процјени, најатрактивнији сегмент понуде РС посјетиоцима из иностранства? Који локалитети захтијевају повећање смјештајних капацитета? Може ли се, у сарадњи са институцијама надлежним за саобраћај, повећати број авио линија које би учиниле Српску још доступнијом туристима?

Бањски центри су сваке године најпосјећеније дестинације у Републици Српској. У бањским мјестима је у првих 10 мјесеци ове године било 10% више долазака туриста и 8% више ноћења у односу на исти период 2018. године. Укупно је било више од 308.000 ноћења туриста у бањским мјестима у првих 10 мјесеци ове године или 37% у односу на укупни удио ноћења у свим туристичким мјестима. Најпосјећенија бања у Српској је Бања Врућица, а значајне резултате остварују и бање Лакташи, Слатина, Кулаши и Дворови. Поред тога, наши национални паркови „Сутјеска“ и „Козара“ су нарочито популарни за љубитеље авантуристичког туризма и боравка на отвореном, а туристи посјећују и градове Бањалуку, Требиње, Вишеград са Андрићградом и Бијељину.

Увођење директних авиолинија са бањалучког аеродрома према европским градовима значајно је олакшало транспорт туриста и створило претпоставке за креирање туристичке понуде усмјерене управо према циљној групи која долази из тих европских градова. Надамо се да ће се у наредном периоду отворити могућности и за нове линије према другим државама, како у Европи, тако и шире.

Недавно је отворена зимска сезона на Јахорини, олимпијском центру са значајним мјестом у туристичкој понуди РС. На који начин се планира унаприједити та понуда и како су у том подухвату подијељене обавезе Владе РС, Министарства и менаџмента ОЦ „Јахорина“?

Олимпијски центар „Јахорина“ једна је од наших најпосјећенијих туристичких дестинација у посљедње три године, захваљујући одговарајућим улагањима у систем за вјештачко осњежавање, инфраструктурну изградњу и обогаћивање понуде за различите старосне групе туриста. Влада Републике Српске препознала је и подржала идеје актуелног руководства које су имале за циљ да се Олимпијски центар додатно развије и унаприједи сваки сегмент његовог пословања. Министарство је у протеклом периоду у неколико наврата издвојило финансијска средства из буџета како би се омогућио несметан рад Олимпијског центра и створили услови за позитивно пословање јавног предузећа какво имамо данас.

Да ли ће приходи од туризма ове године, на основу до сада познатих статистичких података, премашити показатеље из претходне сезоне?

Позитиван тренд у доласцима и ноћењима туриста забиљежен је у току првих шест мјесеци ове године, што је за резултат имало повећање прихода по основу наплате боравишне таксе за 13%. Исто се очекује и за други дио године, јер имамо повећање броја ноћења туриста за посматрани период од јануара до октобра за 5%. Из тога можемо закључити да ће се на крају ове године моћи констатовати раст броја туриста у односу на 2018. годину, што ће се директно одразити и на повећање прихода у туризму.

Посљедњих година посебно је занимљив сеоски туризам. Са каквим потенцијалима располаже РС када је у питању ова област и какви су планови за даљи развој?

У 2017. години ступио је на снагу нови Закон о угоститељству којим су уведене олакшице у области сеоског туризма, јер је, између осталог, прописано да угоститељске услуге на селу могу пружати физичка лица као носиоци породичног пољопривредног газдинства, без додатне регистрације. Услов је да физичко лице закључи уговор о пружању услуга са туристичком организацијом, туристичком агенцијом или другим правним лицем које је регистровано за обављање привредне дјелатности, а које је дужно да за пријављене госте и пружену услугу изда прописан рачун. Намјера је била да се на овај начин смањи износ пореских обавеза, а обезбиједи одрживост пословања за физичка лица која посједују објекте мањег броја смјештајних капацитета.

Република Српска има посебне предности за развој сеоског туризма, јер је ријеч о претежно руралном подручју са много сеоских насеља. Највећи број сеоских домаћинстава која пружају услуге сеоског туризма имамо у Шипову, Бањалуци, Градишци, Вишеграду, Лакташима, Рогатици, Приједору, Језеру и др. Министарство сваке године планира намјенска средства за развој туризма, којима се подстиче и развој сеоског туризма у Републици Српској.

Када је ријеч о сектору трговине у вашем ресору, како оцјењујете домете РС у домену брендирања и промоције домаћих производа, од регулације брендирања правилником па надаље?

Министарство је посебну пажњу посветило активностима на промоцији домаћих производа, у оквиру којих су организоване конференције посвећене брендирању домаћих производа, издавање билтена „Најбоље из Српске“ у коме се промовишу најуспјешнији домаћи привредници, а недавно је одржан и Сајам домаћих производа у Бијељини на коме је представљено 90 произвођача из цијеле Републике Српске. Конференције о брендирању које су одржане имале су за циљ да значење појма бренда приближе произвођачима у Републици Српској како би се указало на важност и потребу брендирања домаћих производа. Велики број привредника на конференцијама је показао интерес за унапређењем пословања и предузимањем активности на брендирању својих производа, што је показатељ колико су конференције биле успјешне. Министарство ће наставити са оваквим активностима и у наредном периоду и планирано је организовање конференција о брендирању „Наше је боље“ у свим већим локалним заједницама у Српској. Министарство је и кроз нови Закон о трговини предвидјело планирање средстава у буџету којима ће се подржавати активности произвођача на развоју бренда и унапређењу њиховог пословања. На тај начин ће се директно помагати произвођачима да унаприједе визуелни идентитет својих производа и буду видљивији и конкурентнији на тржишту.

Да ли остварени ниво заштите потрошача у РС сматрате задовољавајућим или има простора за унапређење?

Простора за унапређење области заштите потрошача увијек има, али је чињеница да је од доношења Закона о заштити потрошача ниво остваривања потрошачких права у Републици Српској на знатно вишем нивоу. Потрошачи су постали упућенији у права која могу да остваре у свакодневним односима са трговцима и даваоцима услуга, а што можемо да видимо и кроз број приговора потрошача. Значајну улогу у савјетовању потрошача имају и удружења за заштиту потрошача чији рад Министарство трговине и туризма од 2007. године финансијски подржава, управо с циљем да би се потрошачима у свим већим локалним заједницама пружиле одговарајуће информације како би заштитили своја права у случајевима злоупотребе.

Како оцјењујете ефекте учешћа РС на сајмовима у иностранству, и са становишта трговине и када је ријеч о туризму?

Веома је битно да Република Српска учествује на међународним сајмовима туризма у свијету, јер је то прилика да се представи наша туристичка понуда и потенцијал који имамо у туризму. Туристичка понуда Српске је и ове године представљена на најзначајнијим сајмовима туризма у свијету, а у плановима Туристичке организације Републике Српске су овакве активности и у наредној години. Чињеница је да је Република Српска препозната на туристичкој мапи, а у прилог томе свједоче и статистички показатељи, јер се из године у годину биљежи позитиван тренд долазака и ноћења страних туриста.