Крајем прошле године, након ангажмана у Влади Републике Српске, Чедомир Стојановић дошао је на чело једног од највећих привредних система у РС – Рудника и Термоелектране Угљевик.

Упоредо са пословном проблематиком, Стојановић је био укључен и у политичке процесе. На посљедњим општим изборима био је посланички кандидат Демократског народног савеза. Након престројавања унутар те партије, нашао се у тиму људи који су, заједно са предсједником НСРС Недељком Чубриловићем, основали Демократски савез – ДЕМОС.

У разговору за наш портал, Стојановић се осврће на економска, али и страначка питања, будући да је однедавно први човјек ДЕМОС-а у Семберији.

Почетком овог мјесеца изабрани сте за предсједника Регионалног одбора ДЕМОС-а у Бијељини. Како бисте оцијенили почетну ситуацију у којој сте преузели ову страначку функцију, а шта постављате као кључне циљеве на том мјесту?

Не бих моје именовање на функцију предсједника Регионалног одбора назвао почетком – иза нас је изборна година, потом оснивање нове странке, оснивање општинских одбора и као логичан слијед ствари формирање Регионалног одбора. Веома добро сам упознат са стањем ствари у свим овим фазама и изузетно сам задовољан формирањем општинских одбора у оквиру Регионалног одбора Бијељина. Здраво језгро Демократског савеза – ДЕМОС препознали су и нови квалитетни људи, који су одлучили да своје личне капацитете реализују и развијају кроз рад у ДЕМОС-у. Наше канцеларије у свим општинама на територији регије су у функцији за рад, доступне грађанима, симпатизерима, члановима за питања, активности, идеје, приједлоге…

Дакле, када провјерено добар тим добије и појачање, ни циљеви нису мали. Очекујем првенствено стабилан и квалитетан рад општинских одбора, развој ДЕМОС-а на територији цијеле регије, затим добру припрему и спремност за добре резултате на локалним изборима 2020. године.

У завршници прошле године, када су кулминирала неслагања у тада јединственом ДНС-у, опредјелили сте се да наставите политичко дјеловање са људима који су кренули у формирање ДЕМОС-а. Шта су били пресудни фактори због којих сте донијели такву одлуку?

Разлике у поимању политике унутар тадашњег ДНС-а су постале превелике и направиле су природну селекцију међу људима унутар цијеле странке на подручју Републике Српске, стога је и у току предизборне кампање такав исход био очекиван и једини логичан. Није било недоумица у погледу опредјељења. Такве одлуке се доносе на основу карактерних особина људи са којима ћете наставити да радите, а у складу са тим и политичких начела. С друге стране, свако од нас има обавезу према онима који су нас подржали на парламентарним изборима. Чланство је масовно кренуло за људима којима је указало повјерење и то у моменту када странка није била формално основана, што потврђује и веома брзо формирање градских одбора у цијелој Републици Српској. Оснивање Демократског савеза – ДЕМОС је најприроднији исход тих непланираних околности, које су нам донијеле добар почетак и здрав основ да наставимо гдје смо стали, са још више мотивације.

Убрзо након што сте дошли на чело РиТЕ Угљевик, почела су оспоравања ваших потеза, што сте приписали претходној руководећој гарнитури у овом јавном предузећу, око ранијег директора Ђорђа Поповића. Узвратили сте им подсјећањем на дугове који су вам остављени, у износу од 38 милиона КМ. Какве мјере предузимате у суочавању са таквим пословним насљеђем?

Овакве реакције појединаца су биле очекиване, с обзиром на све политичке околности и турбуленције које је јавност испратила. Иако принцип мог рада није да износим податке о раду мојих претходника, био сам приморан да одреагујем на неосноване инсинуације претходног директора, одговорног за прављење лошег привредног амбијента у РИТЕ Угљевик, те да јавно изнесем само дио чињеница које сам затекао. Посвећеност, рад и одговорност су принципи на којима се заснива све што сам до сада радио, стога нема разлога да сада буде другачије. Погрешно је гледати моје потезе кроз призму распада странке или неког личног мотива, што упорно покушавају представити у јавности.

Податак да РИТЕ Угљевик производи око 30 одсто од укупне производње електричне енергије у Републици Српској, говори да сваки руководилац мора приступити послу са великим степеном одговорности. Када сагледате стање на РИТЕ Угљевик које сам затекао – велика задужења и прекомјерно запошљавање, не узимајући у обзир редовне потешкоће у раду предузећа који су битни за ефикасан рад, једино што ја могу предузети су одговорни потези које ће предузеће стабилизовати. Пред нама је један дуг и тежак период гдје је потребно санирати многе пропусте из претходног периода и у потпуности стабилизовати предузеће. Мишљења сам да ће домаћинским приступом и озбиљним радом, без обзира на отежавајуће околности, предузеће стабилно функционисати.

Са истим круговима имали сте полемику и о питању запошљавања у РиТЕ Угљевик, при чему су они тврдили да међу отпуштеним има чланова породица погинулих бораца, док сте ви одговарали да је у вријеме ваших претходника мимо сваког рационалног резона на посао примљен значајан број људи. Да ли је на ову проблематику стављена тачка?

То су неистине, пласиране из политичке немоћи, у којима је на бескрупулозан начин злоупотребљена категорија породица погинулих бораца, што није људски. Борачка организација се самоиницијативно огласила у јавности и демантовала све наведено што је објављено у медијима, управо због тога што РИТЕ Угљевик указује подршку породицама погинулих бораца. Битно је истаћи да, у периоду откако сам руководилац предузећа, нема прекомјерног запошљавања, што је раније био случај, нити отпуштања радника по било ком основу.

Прије функције генералног директора РиТЕ Углевик, били сте помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РС. Колико сте задовољни урађеним у том периоду, првенствено у сектору водопривреде, на који сте били фокусирани?

Изузетно сам задовољан резултатима из тог периода, урадили смо и започели много пројеката на које се дуго чекало. Након великих поплава 2010. и 2014. године, фокус је био на изградњи и реконструкцији објеката који служе у одбрани од поплава. Започет је и завршен велики број пројеката, који ће са великим степеном сигурности заштитити грађане и објекте у Републици Српској. Посебно треба истаћи цјелокупну реконструкцију Савског насипа, изградњу Дринског насипа, те регулацију великог броја ријечних водотока кроз насељена мјеста и потпуну санацију каналске мреже у Републици Српској. Поред овога треба истаћи да је урађен и започет велики број пројеката који служе за кориштење воде у разне сврхе, што обухвата пројекте водоснабдијевања, канализације и наводњавања. Поред пројеката који подразумијевају реконструкцију и изградњу водоводне и канализационе мреже, урађени су системи за наводњавање у Семберији, Братунцу, Требињу и Љубињу, којима је покривено преко 2.500 хектара.

Република Српска има велики привредни потенцијал у води и у том погледу су започете важне ствари, али сматрам да водопривреда тек треба да заживи у свом пуном капацитету.

(С. Бижић)