БАЊАЛУКА, 26. ЈУЛА  – Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић истакао је да је приближавање БиХ чланству у НАТО-у измишљен услов за формирање власти на нивоу БиХ и упозорио да због неконституисања власти сви у БиХ трпе велику штету.

“Српска је заузела исправан став када је донијела резолуцију о војној неутралности. Условљавање формирања власти тим питањем је измишљен услов и проблем. Нико тиме не може да условљава формирање Савјета министара”, рекао је Чубриловић у интервјуу Срни.

Он је упозорио да због неформирања власти на нивоу БиХ штету трпе сви у БиХ и њеним ентитетима.

“Не можемо да уђемо у инфраструктурне пројекте јер се чека на одлуке Савјета министара или Парламентарне скупштине БиХ. То оптерећује и нас у Српској који радимо, поштујемо законе и црпимо сва уставна овлаштења. То није срећа ни за оне који то коче. Мала група људи не дозвољава да се власт конституише онако како то дефинише Изборни закон. Воља грађана се мора поштовати и бити исказана кроз формирање власти”, рекао је Чубриловић.

На питање да ли је реално да странке из Српске које предводи СДС формирају власт на нивоу БиХ иако су изгубиле изборе, Чубриловић је истакао да су и они свјесни да то не иде на тај начин.

“Имали смо такву ситуацију у претходном мандату и видјели смо како су протекле те четири године. То није добро. Изборни побједници треба да сносе највећу одговорност, а да би се то догодило мора им се дати шанса да формирају власт какву су грађани изабрали на изборима”, каже Чубриловић.

Предсједник Народне скупштине је изразио задовољство што је у Српској на вријеме формирана власт на свим нивоима и да све функционише у складу са Уставом и законима.

“Да бисмо реално оцјењивали резултате рада Народне скупштине Републике Српске морамо их упоредити са другима. Нажалост, у БиХ немамо са киме да се поредимо јер смо ми једини парламент који функционише и успуњава своју уставну и законодавну обавезу”, нагласио је Чубриловић.

Он је подсјетио да је Народна скупштина у првој половини године имала десет сједница на којима је усвојено 29 приједлога закона, 12 закона и три стратегије у форми нацрта, обрађене су 22 тематске цјелине, те проведено више јавних и стручних расправа о законским рјешењима.

“Подаци јасно доказују да је Народна скупштина Републике Српске и даље најефикаснији законодавац у БиХ. Народна скупштина има висок степен реализације цјелина предвиђених програмом рада за 2019. годину. Све оно што је било предвиђено програмима рада Народне скупштине и Владе, а стигло је у парламент, разматрано је на сједницама”, рекао је Чубриловић.

Према његовим ријечима, посебно радује чињеница да се велики број закона и одлука које је донијела Народна скупштина директно тиче побољшања услова живота и стандарда грађана Српске, јачања правне државе и унапређења услова за економски развој.

“Тешко је издвојити неки закон као најважнији. Важно је стварање укупног амбијента, а прије свега мислим на привредни. Без развоја привреде нема надоградње ни у осталим областима. Усвојили смо законе који се односе на стварање бољег амбијента за привредне субјекте који треба да буду покретачи развоја Српске, али и законе који се односе на личне дохотке одређених категорија. Један од њих је Закон о подстицајима у привреди који би требало да доведе до повећања запослености кроз субвенције на основу повећања плата радника и директних улагања”, каже Чубриловић.

Он је оцијенио да је веома важно да су из буџета Српске редовне исплате према буџетским корисницима и за сервисирање међународних обавеза, наводећи да су парламент и Влада успјели да изнађу адекватна рјешења.

Чубриловић је рекао да парламент послије љетне паузе очекује много посла.

“Неке од стратегија ових дана стижу у парламент, а очекујемо и законе који су усвојени у форми нацрту да стигну у форми приједлога. Очекује нас и припрема буџета и економске политике за идућу годину”, напоменуо је Чубриловић у интервјуу Срни.

Он је посебно издвојио најављени сет закона који би требало да пропишу мјере усмјерене на заустављање негативних демографских трендова.

“Демографски проблеми су веома захтјевни за рјешавање. Одлазак становништва треба посматрати у ширем контексту јер се то дешава у свим земљама бивше Југославије и у окружењу. Али, ништа од тога не може да нас утјеши што остајемо без младих, односно најквалитетније радне снаге и људи који у будућности треба да носе све процесе. Интензивно се ради на мјерама како би тај тренд зауставили и свели га на подношљив ниво. Влада ће изаћи са приједлозима, а моја политичка опција је то истакла као један од најважнијих проблема који морамо рјешавати”, рекао је Чубриловић.

Он је подсјетио да је Народна скупштина на приједлог Владе усвојила измјене закона који су усмјерене на подстицање наталитета кроз рефундирање накнада за породиље, те подржао приједлог да младим брачним паровима буде додијељен кредит од 30.000 КМ и да им се рођењем првог и сваког наредног дјетета отпише по 10.000 КМ.

Према његовим ријечима, систем образовања треба да доживи трансформацију на свим нивоима.

“Тај сегмент друштвеног живота смо, не само нашом кривицом, кроз одређене процесе потпуно запустили и запоставили. То нас највише може коштати у времену које долази и на томе треба озбиљно, стручно и дугорочно радити. Требаће нам године да се вратимо на квалитет који смо некада имали. Наш народ је познат по томе што лако усваја знања када има квалитетне програме”, каже Чубриловић.

Говорећи о чињеници да смртна казна још није избрисана из Устава Српске иако је Народна скупштина још 2009. године усвојила амандман којим је то предвиђено, Чубриловић је истакао да су то 2012. године, без подршке јавности и готово без легитимитета, зауставили делегати Клуба Бошњака у Вијећу народа.

“Постоји рјешење и треба да извршимо ту обавезу. Наша јавност зна због чега то није урађено. Делегати Клуба Бошњака у Вијећу народа оспорили су сет амандмана на Устав у којем је био и онај који је подразумјевао да буде укинута смртна казна. То је једини разлог због чега је она остала. Свако има право да гријеши, али и да исправља своје грешке и радићемо на томе да што прије дођемо у позицију да можемо да укинемо смртну казну, а самим тиме задовољимо међународне стандарде у вези са тим”, каже Чубриловић.

Коментаришући понашање дијела посланика које је често ван оквира прописаног Пословником о раду Народне скупштине, Чубриловић је истакао да је на јавности да оцијени ко се понаша парламентарно, поштује Пословник и покушава да буде конструктиван.

“Већина посланика има коректан однос према Пословнику, колегама и јавности. Са друге стране су они који злоупотребљавају Пословник и користе увредљиве изразе који не приличе посланику, вјерујући да ће се на тај начин у бољем свјетлу представити јавности. Не вјерујем да неко у јавности то доживљава позитивно”, нагласио је Чубриловић.

Он је додао да је очекивао да ће прилагођавање раду парламента бити окончано најдуже за шест мјесеци.

“Неки то нису успјели, да ли зато што не желе или што нису у стању да схвате своју позицију и значај парламента. Најважније је да је скупштинска већина компактна, функционише и извршава своје обавезе”, рекао је Чубриловић.

Он је оцијенио да изборни резултати оних који су се у претходном сазиву понашали недостојно показују да таква пракса може бити веома контрапродуктивна, јер грађани све виде и засите се дежурних провокатора.

На питање у вези са критикама да превише често предсједавање за вријеме сједница препушта потпредсједницима Народне скупштине, Чубриловић је рекао да то долази из одређене групације.

Он је појаснио да предсједник Народне скупштине по Пословнику има двадесетак надлежности, а једна од њих је предсједавање.

“Међутим, није то најважнији посао предсједника, који има много обавеза дефинисаних Уставом и Пословником. Не предсједавам сједницама једино у случају када имам и других обавеза које не би требало да чекају и да остају незавршене. Имамо четири потпредсједника који су оспособљени да квалитетно предсједавају и веома добро познају Пословник. Нашли смо мјеру, ја предсједавам више од 40 одсто укупног времена, сваки пут отварам сједницу, водим гласање и припремам сједницу”, каже Чубриловић.

Он је закључио да посланици ни на који начин нису оштећени тиме што предсједник у сваком моменту не предсједава за вријеме сједница парламента.