БАЊА ЛУКА, 14. септембра – Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић данас је у згради Народне скупштине отворио изложбу најљепших ћириличких рукописа, која обухвата најљепше ћириличке рукописе одабране на конкурсу који је спроведен у организацији Градског одбора Српског културног и просвјетног друштва “Просвјета” Бања Лука.

Говор предсједника Народне скупштине на отварању изложбе:

„Данас смо се окупили, овдје у Народној скупштини, да отворимо пригодну изложбу ћириличких рукописа одабраних на конкурсу који је раније спровео Градски одбор Српског култутрног и просвјетног друштва “Просвјета” Бања Лука, којем се захваљујем на уложеном труду у припреми ове изложбе.

Вечерас и сутра, заједно са Србијом, обиљежавамо „Дан српског јединства, слободе и националне заставе“. Народна скупштина Републике Српске ће донијети закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма. Исти закон, са незнатно другачијим насловом, биће донесен и у Народној скупштини Републике Србије. И на тај начин показујемо да смо један народ који има јединствену културу, језик, писмо и обичаје.

Отварање изложбе ћириличких рукописа има за циљ да афирмише употребу ћирилице, писма које је у нашој култури присутно још од почетка описмењавања словенских народа.

Ћирило, по коме је касније названа ћирилица, и његов брат Методије, још у 9. вијеку, поставили су основне темеље словенске писмености. Дакле, Ћирило и Методије су заслужни и за описмењавање српског народа, које је, касније, успоставио и надоградио Свети Сава, а коначну реформу језика и писма спровео је Вук Стефановић Караџић, средином 19. вијека.

Мирослављево јеванђеље, које је настало у 12. вијеку, писано је ћирилицом. То је најљепши и најзначајнији сачувани споменик српске редакције старословенског језика.

Мирослављево јеванђеље и Повеља бана Кулина, чије копије су изложене у холу Народне скупштине, доказују наше поријекло, заједничке коријене и упућују на то да Јужни Словени дијеле блиско културно насљеђе.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године, Срби су почели да употребљавају и латиницу, која је наше друго писмо  и које је потпуно равноправно са ћирилицом.

Дакле, ћирилица је наше основно писмо које употребљавамо од почетка писмености и уткано је у срж српског идентитета.

Постоје оправдани разлози да, доношењем посебног закона, регулишемо, афирмишемо и субвенционишемо употребу и очување ћириличког писма.

Допринос томе јесте и отварање ове изложбе најљепших ћириличких рукописа, те ову изложбу проглашавам отвореном!“